NE ČEKAJETE PODNE ZA PUTOVANJE U HERCEG NOVI


Reportaža | 12.07.2021

Dnevni turisti iz Trebinja koji putuju prema Herceg Novom ne treba da se traumiraju medijskim napisima u kojim se na graničnom prelazu Zupci i Sitnica čeka satima za prelazak granice, jer ima rješenja osim ako baš niste lijenčina, pa vam tek u 9 sati izjutra „puca zora“, a normalno buđenje vam je u podne. 


Juče smo porodično provjerili ovu maršrutu, krenuvši od kuće oko 9 časova i čekali svega pola sata, dvadeseteka minuta na granici BiH i desetak na crnogorskoj, tako da smo, uz sva čekanja i zastoje (vozeći polako i vrlo oprezno, ako ni zbog čega drugog, ono zbog trogodišnjeg dječaka koji je bio u autu), u Igalu, na kraj Herceg Novog, bili u 11 časova, računajući i par minuta čekanja na privremenom semaforu zbog radova na putu iznad Herceg Novog.


Dakle, iako je bila nedelja, što je očekivano vrijeme za saobraćajne gužve, stigli smo dosta brzo, dok se radnim danima stiže još brže i to, kako smo stekli utisak, zahvaljujući zaista velikom radu i trudu graničnih policajaca obje države koji su vrlo dobro organozovali rad u dvije kolone. 


Najviše je bilo bh tablica, što možda govori i o tome da smo mi koji smo bliži Crnoj Gori možda i dobro ugrabili jutarnji prolazak bez gužvi, ali da smo malo ranije naišli, izbjegli bi još više čekanja, što su nam potvrdili granični policajci na našoj granici.


Za one sredovječne, koje smatram da ipak pripadaju onom dijelu populacije koji je navikao na ranije ustajanje, polazak u 7 ili 8 sati nije nikakav problem, čak ni ranije, jer, onaj ko nije probao ispijanje jutarnje kafe uz obalu mora – mnogo je propustio (iako ja oko 10 pijem već drugu šoljicu).


Osim svega navedenog, usputno se sjetih i onih „fabričkih“ autobusa koji su prije rata, ispred Hotela Leotar, polazili u 7 časova i 8,30 i to nam nimalo nije bilo rano, tim prije što je našim radničkim porodicama ovo bio jedini prevoz do mora sve dok se nismo „oteli“ i do Dubrovnika, Kupara, Srebrenog, počeli odlaziti „stopom“.


Mnogo kasnije su naši očevi, kada su se zatvorili stambeni krediti koje su podizali za pravljenje kuća, počeli kupovati i automobile, a nekako taman sa nabavkom toga luksuza produžilo nam se i vrijeme ustajanja, pa se i u našoj čuvenoj Fabrici, umjesto u 6, počinjalo raditi u 7 sati, s tim da je bivalo sve manje onih koji su željeli ulazak na kapiju, a sve više onih koji jutarnjih 9 časova nazivaju „devet ranih zora“.


U tim bi se prijeratnim godinama naše današnje ponašanje kvalifikovalo kao razmaženost, ali je o tome suludo razmišljati, jer je bolje spavati do podne, pa se oko podneva povesti do Herceg Novog, jer, iako nas čekaju duge kolone, imamo klima uređaje u autima, pa ćemo rizikovati ovakvu vrstu patnje.

Loading ...

ANKETA

Da li ste zadovoljni novom autobuskom stanicom?