USTOLIČEN VLADIKA GRIGORIJE Srbi u Nemačkoj ga dočekali rečima: "Čuli smo da ga zovu EPISKOP LJUBAVI I PRAŠTANJA"


USTOLIČEN VLADIKA GRIGORIJE Srbi u Nemačkoj ga dočekali rečima: "Čuli smo da ga zovu EPISKOP LJUBAVI I PRAŠTANJA"


 Ako je neko pomislio da će ustoličenje u Nemačkoj vladike Grigorija biti kao i svako drugo, pogrešio je. Već prvi lični pečat stolovanja, vladika je utisnuo na prvoj Liturgiji kao episkop frankfurtski i sve Nemačke. Služba je bila na srpskom i nemačkom.


U prepunoj crkvi Svetog Save u Dizeldorfu tiskali su se jedni uz druge Srbi, Nemci, Rusi, Rumuni, Grci, Bošnjaci, Katolici i Muslimani. Sve je njih na jednom mestu okupio novi vladika Eparhije frankfurtske i sve nemačke Grigorije, koga je kao četvrtog po redu episkopa u tron uveo vladika šabački Lavrentije, prvi episkop na ovim prostorima.


Špalir sveštenika po sredini crkve, njih pedesetak. U porti crkve narod koji nije mogao da uđe u crkvu. Čujemo ovdašnje Srbe... Procenjuju koliko je naroda sa svih strana došlo. Ispod tri hiljade, kažu ni duša manje, možda više...


Ovde u Nemačkoj većina njih je rođena. Ali sede glave kažu onako zauzimajući ozbiljan stav: “Ovakav događaj ne pamtimo. Možda kad smo dobili prvog episkopa Lavrentija“. Pitamo ih šta znaju o vladiki. Kažu, čuli su da ga zovu „episkop ljubavi i praštanja“.


Grupa mladih, svi rođeni u Nemačkoj, poreklom iz Crne Gore, Vojvodine, Republike Srpske, kažu da očekuju da vladika sa ponosom uradi u Nemačkoj isto što i u Hercegovini.


- Ovde su se vladike često smenjivale. Očekujemo da će vladika Grigorije biti onaj koji će ostati. Dodatno zbližiti nas njemu, narod Crkvi, ali i našu zajednicu nemačkim političarima – pričaju u glas Stevan, dve Dragane, Slavica i Melanija, koji su doputovali iz Esena kako bi prisustvovali ustoličenju svog novog episkopa.


U porti tražimo pogledom Hercegovce koji su svog vladiku posle skoro dvadeset godina u tronu zahumsko-hercegovačke Eparhije ispratili u suzama. Oko hiljadu Hercegovaca je stiglo u Diseldorf. Dvojica gorostasa u nošnjama, pomislimo evo ih.


- A ne, mi smo vam iz stare Hercegovine, to vam je sad Crna Gora. A doputovali smo iz Franfurta gde živimo.


Jedan je guslar Ilija Paldrmić, drugi epski pesnik Božidar Mićanović Pivljanin. Kažu , idu jedan uz drugog, jedan piše pesme, drugi ih peva.


- Ne verujem u slučajnosti. Bio sam organizator donatorske večere za jednu crkvu u Mostaru. Nije se održala zbog nekih peripetija tada u Eparhiji, a trebalo je kao gost da nam dođe vladika Grigorije. Božja volja da ne dođe na taj jedan dan, nego na mnogaja ljeta kao episkop – dostojanstveno će Mićanović Pivljanin.


Dok traje Liturgija u porti aplauz. Stigao je i predsednik Republike Srpske. Okupljeni narod hoće da se slika... u Uglu pored bine, deca se spremaju, oblače nošnje. Najmlađa lanica folklora čini se nema ni četiri godine.


Dok portom sa zvučnika odzvanja molitva i vladikina beseda, jedna grupa dostojanstveno stoji. Pitamo ih šta očekujete od vladike, a oni odgovaraju, sve što je mogao jedan čovek mi smo dobilijali godnama unazad. Hercegovci...


- Svoje srce i dušu smo doneli ovde, danas. Da podelimo sa braćom u Nemačkoj. Sretni što je naš vladika sa njima i znamo da će biti sretniji i oni sa njim, kao što smo i mi bili sa njim u Hercegovni. A tuga je u našim srcima zbog odlaska našeg preuzvišenog vladike. Ali mi svi zajedno i Hercegovci i Krajišnici i svi ovde u Nemačkoj smo uz našeg vladiku, gde god on bio – poručuje Dejan Bošnjak. 


VLADIKA LAVRENTIJE


Vladika Lavrentije koji je uveo u tron novog episkopa u Nemačkoj, ustoličenje vladike Grigorija opisao je kao radost.


- Naši episkopi su dobri, ali vladiku Grigorija znam kao narodnog episkopa. Onakav kakav vama treba. Da se molite za sve nas koji nemamo tu čast da imamo takvog episkopa. Bio sam vladika ovde 20 godina i doživeo puno srećnih trenutaka koji me još uvek vežu za ovaj kraj... Želim vam da zajedno nađete put – rekao je vladika Lavrentije obraćajući se narodu i episkopu Grigoriju.


VLADIKA GRIGORIJE


Vladika Grigorije besedio je i na srpskom i na nemačkom koji je počeo da uči još u Hercegovini, kada je na ovogodišnjem Saboru izabran za episkopa u Nemačkoj.


Kao i uvek do sada i u ovoj besedi je izneo deo svog života. Ispričao priču o svom dedi koji je bio ratni zarobljenik u Nemačkoj.


- Na kraju da vam kažem nešto ljudski. Moj đed Petar bio je u logoru kao podoficir zarobljen u Sarajevu. Njega sam najviše na svetu voleo i on je mene odhranio. Moj đed je znao da ga je iz logora Bog vratio svojoj deci. On me je naučio jednu stvar da ja volim otadžbinu čak i ako otadžbina ona ne voli... Učio me je da nikada nije upoznao tako ozbiljan narod kao Nemački koji ima svoju kulturu, radan je i zna šta hoće – besedio je vladika i dodao:


-Taj moj đed je ostavio nama – taj respekt sam nosio u svom srcu i duši ali naučio me i još jednu stvar... Kada mi dođe dobar čovek dao bi mu sve da ostane tu, a kada mu dođe loš čovek da bi mu sve samo ode. Ja danas imam samo jedan osećaj – da bi vam dao sve da ostanete tu – poručio je vladika Grigorije u svojoj novoj Eparhiji i njenom narodu.


 


 


 


BLIC

Loading ...

ANKETA

Da li ste zadovoljni novom autobuskom stanicom?